Zivot

CENE HRANE SU POLUDELE, ŠTA SAM PROMENILA U KUVANJU OVOG MESECA

Sreda, 18. mart 2026. godine, 17:20, Lidl na Vračaru. Stala sam ispred kase i buljila u račun. 4.280 dinara. Nisam kupila ništa posebno, uobičajene stvari za porodicu od četvoro na tri dana. A iznos kao da sam pravila pir. Posegnula sam po računu iz januara (čuvam ih, Nenad kaže da sam manija, ja kažem praksa). Ista kolekcija stvari u januaru, 3.420 dinara. Razlika za 860 dinara za isti obrok na 10 nedelja. 25 procenata skuplje.

PROLEĆE NA VRAČARU, ŠTA SE MENJA U MOJOJ KUHINJI

Petak, 27. februar 2026. godine, 8:40 ujutru, Kalenićeva pijaca. Na tezgi čika Dragoljuba, povrtara sa kojim kupujem već 5 godina, primetim prvi mladi luk. Zvuči smešno, ali to mi je znak. Ne kalendar, ne vreme, ne Sofijina dečja rečenica “mama, toplo je napolju”. Mladi luk na tezgi, to je početak proleća u mojoj kuhinji. Kupila sam tri vezice (po 80 dinara), i dok sam se vraćala kući, razmišljala sam o tome koliko će još puta ova pijaca biti “moja” pijaca.

KAKO IZGLEDA MOJE JUTRO PRE NEGO ŠTO SVI USTANU

Budim se u 6:00 ujutru. Svaki dan, vikendima takođe. Zvuči kao da sam disciplinovana osoba koja je pročitala pet knjiga o jutarnjim ritualima, dragi čitaoci. Nisam. Budim se u 6:00 jer je to jedini deo dana kad je stan tih i niko od mene ništa ne traži. Nenad bi spavao do 9 da ga pustim, Luka (7) do 7:45 kad počinje škola u 8:30, Sofija (3) do 7:30 kad idemo u vrtić. A ja treba nešto za sebe između tih strogih rasporeda.

KAKO SMO SREDILI PORODIČNI RASPORED KOJI ZAISTA FUNKCIONIŠE

Utorak, 15. oktobar 2025. godine, 16:45. Treba da odvedem Luku (7) na fudbalski trening u 17h, da uzmem Sofiju (3) od bake koja ju je čuvala popodne, da pripremim večeru jer Nenad dolazi iz firme u 18:30 gladan kao vuk. I ja, dragi čitaoci, ne mogu da se setim gde sam ostavila Lukinu fudbalsku majicu. Pretražila sam sobu, hodnik, korpu za rublje, auto. Nema je. Luku vodim u običnoj majici, trener nas pogleda, Luka plače, ja sam najgora majka na svetu.

NOVA GODINA, NOVA ODLUKA, ODLUČILI SMO DA PRODAMO STAN

Svaka nova godina donosi onu listu. Manje šećera. Više kretanja. Organizovati policu u hodniku. Naučiti engleski. Štedeti 10 procenata plate. Ove godine, dragi čitaoci, lista je bila kratka. Jedna stavka. Prodajemo stan. Brzi pregled, odluka Posle 13 meseci oklevanja, Nenad i ja smo 1. januara 2026. konačno odlučili da prodamo stan od 58 kvadrata na Vračaru. Selimo se na Beograd na vodi, u stan od 82 kvadrata sa kuhinjom od 14 kvadrata. Razlozi, ketering biznis koji ne staje u 7 kvadrata kuhinje, Luka (7) i Sofija (3) koji dele sobu što više neće biti moguće, i moderna zgrada sa parkingom koji Nenadu konačno rešava problem auta.

KRAJ GODINE, ŠTA SAM NAUČILA U 2025.

Subota, 20. decembar, 6h ujutru. Stan tih, Nenad spava, Luka spava, Sofija spava. Ja sa kafom u kuhinji, gledam kroz prozor u ulicu Molerovu gde još gori ona ista lampica koja je gorela i pre 10 godina. Decembar uvek dođe prebrzo. Brzi pregled, 2025. u tri rečenice Pokrenula sam ovaj blog u junu. Ketering je porastao 40 procenata u odnosu na prošlu godinu. I konačno smo Nenad i ja doneli odluku da prodamo stan 2026, posle godinu dana oklevanja.