Porodica

KAKO IZGLEDA MOJE JUTRO PRE NEGO ŠTO SVI USTANU

Budim se u 6:00 ujutru. Svaki dan, vikendima takođe. Zvuči kao da sam disciplinovana osoba koja je pročitala pet knjiga o jutarnjim ritualima, dragi čitaoci. Nisam. Budim se u 6:00 jer je to jedini deo dana kad je stan tih i niko od mene ništa ne traži. Nenad bi spavao do 9 da ga pustim, Luka (7) do 7:45 kad počinje škola u 8:30, Sofija (3) do 7:30 kad idemo u vrtić. A ja treba nešto za sebe između tih strogih rasporeda.

ZAŠTO SMO ODLUČILI DA PRODAMO STAN NA VRAČARU

Petak, 14. novembar 2025. godine, 19h. Pravila sam ketering za krštenje, 40 osoba, tri salate, dve pite, torta sa voćem. Kuhinja od 7 kvadrata mi je bila toliko puna da nisam mogla da otvorim rernu i da istovremeno stojim ispravno. Luka je ušao da uzme čašu vode, video majku kako se provlači između šporeta i radne ploče, i rekao, “Mama, izgledaš kao u crtanom kad lik mora da uradi nešto nemoguće.”

KAKO SMO SREDILI PORODIČNI RASPORED KOJI ZAISTA FUNKCIONIŠE

Utorak, 15. oktobar 2025. godine, 16:45. Treba da odvedem Luku (7) na fudbalski trening u 17h, da uzmem Sofiju (3) od bake koja ju je čuvala popodne, da pripremim večeru jer Nenad dolazi iz firme u 18:30 gladan kao vuk. I ja, dragi čitaoci, ne mogu da se setim gde sam ostavila Lukinu fudbalsku majicu. Pretražila sam sobu, hodnik, korpu za rublje, auto. Nema je. Luku vodim u običnoj majici, trener nas pogleda, Luka plače, ja sam najgora majka na svetu.

KRAJ GODINE, ŠTA SAM NAUČILA U 2025.

Subota, 20. decembar, 6h ujutru. Stan tih, Nenad spava, Luka spava, Sofija spava. Ja sa kafom u kuhinji, gledam kroz prozor u ulicu Molerovu gde još gori ona ista lampica koja je gorela i pre 10 godina. Decembar uvek dođe prebrzo. Brzi pregled, 2025. u tri rečenice Pokrenula sam ovaj blog u junu. Ketering je porastao 40 procenata u odnosu na prošlu godinu. I konačno smo Nenad i ja doneli odluku da prodamo stan 2026, posle godinu dana oklevanja.