Kako Izgleda Moje Jutro Pre Nego Što Svi Ustanu

Budim se u 6:00 ujutru. Svaki dan, vikendima takođe. Zvuči kao da sam disciplinovana osoba koja je pročitala pet knjiga o jutarnjim ritualima, dragi čitaoci. Nisam.

Budim se u 6:00 jer je to jedini deo dana kad je stan tih i niko od mene ništa ne traži. Nenad bi spavao do 9 da ga pustim, Luka (7) do 7:45 kad počinje škola u 8:30, Sofija (3) do 7:30 kad idemo u vrtić. A ja treba nešto za sebe između tih strogih rasporeda.

Brzi pregled, moja jutarnja rutina

Ustanem u 6:00, skuvam kafu u džezvi (bez telefona prvih 20 minuta), sedim 30 minuta u tihom stanu, pripremim osnov za ručak, i tek onda budim porodicu. Taj sat i po tišine mi je mentalna higijena važnija od bilo čega.

Sat i po samo za sebe

Prvo kafa. Ne instant, ne iz aparata. Džezva, šporet, 5 minuta čekanja da proključa pa skine sa vatre i ponovo. Taj ritual mi je važan. Ne zato što je kafa bolja (iskreno, instant je brži i dovoljno dobar), nego zato što je to zaustavljanje. Dok čekam da proključa, gledam kroz prozor u Molerovu. Vračar u 6:15 ima nešto posebno tih, ulica je prazna, čujem kako se kvart polako budi. Zvuk kofera u susednom stanu, lajanje psa iz drugog reda zgrada, prvi tramvaj 12 u 6:24 po redu kao sat.

Sedim sa kafom za kuhinjski sto. Ne diram telefon prvih 20 minuta. Znam, dragi čitaoci, zvuči nemoguće, ja sam isto mislila kad je Ivana sa blogova pisala o tome. Probajte jedan dan. Samo jedan. Razlika je ogromna.

Šta tačno radim u tih sat i po

Prvih 20 minuta, 6:00 do 6:20, bez telefona. Samo kafa i razmišljanje. Nekad pišem spisak za taj dan u beležnicu (papirnu, ne u aplikaciju). Nekad čitam pravu knjigu, trenutno je to “Kako se piše” od Stivena Kinga. Nekad samo sedim i ne radim ništa posebno, što je, ispostavilo se, veoma posebno.

Narednih 20 minuta, 6:20 do 6:40, provera. Sad mogu telefon. Pogledam WhatsApp grupe, Instagram, e-mail. Ako je ketering klijent napisao nešto preko noći, odgovaram sad. Ako mi Nenadova sestra Milena piše, odgovaram kasnije.

Narednih 30 minuta, 6:40 do 7:10, priprema ručka. Ovo mi je ključni deo dana. Dok je stan tih, iseckam povrće za supu, izvadim meso iz zamrzivača da se odmrzne, zamesim testo za pitu koja ide u rernu oko 11h. Ne kuvam gotov ručak, samo pripremim komponente.

Poslednjih 20 minuta, 7:10 do 7:30, budim porodicu. Prvi ide Luka, treba mu 30 minuta da se skupi. Nenad ustaje na prvi poziv. Sofija zna da ako je ne probudim do 7:30, kasnimo u vrtić, ali uživa da to odugovlači.

Zašto je organizacija kuhinje moja jutarnja meditacija

Smešno zvuči, ali je istina. Dok iseckam šargarepu na sitne kockice za supu, ili izvadim pileći file da se odmrzne za večeru, ili zamesim testo za pitu, osetim da kontrolišem barem jedan deo dana. Ostatak dana može da ode kako hoće (obično i ode), ali sam jutros rešila ručak. To je mala pobeda koja daje energiju.

Sa dvoje dece u školi i vrtiću, Luka trenira fudbal utorak i četvrtak, Sofija ima vrtić svakog jutra, ketering narudžbe zahtevaju poslepodneva, raspored nam je uvek pun. Ali ako je ručak rešen do 7:30, sve ostalo tokom dana deluje lakše. Dokazano iz iskustva.

Šta spremim konkretno ujutru

Evo šta obično pripremim u tih 30 minuta (ne kuvam gotovo, samo osnova):

• Iseckano povrće u posudi (za supu, za ragu, za piletinu iz rerne)
• Meso izvađeno iz zamrzivača u frižider
• Testo zamešeno i ostavljeno da naraste (ako pečem)
• Oprane i nasečene salate za večeru
• Prosto vezivanje, šta ćemo jesti ručak, šta večera

Ovo mi traje 30 minuta, a tokom dana mi štedi najmanje 60 minuta panike.

Zašto 6h a ne 7h ili 5h

Testirala sam. Ustajanje u 7h znači da nemam za sebe ništa pre nego što počne haos. Ustajanje u 5h znači da sam umorna ceo dan. 6h je bila prava mera, probala sam prvo 2 nedelje, onda ostavila kao trajno.

Ne forsiram Nenada. On voli da spava do 7:30 i to je OK. Mi imamo različite ritmove, i to je savršeno u redu.

Za kraj, najlepši deo jutra

Ponekad, možda jednom u dve nedelje, Sofija ustane ranije od svih. Oko 6:40 čujem meke korake u hodniku. Prilazi mi, popne se na stolicu pored mene, nasloni glavu na moje rame, i ne kaže ništa. Ni ja ništa. Samo sedimo.

To je, dragi čitaoci, verovatno najlepši deo mog jutra.

FAQ

Da li je teško ustati u 6h svaki dan?

Prva dva meseca jeste. Sad mi je navika. Budim se pre alarma obično.

Šta ako deca ustanu ranije?

Sofija povremeno ustane u 6:15 do 6:30. Kad se to desi, plan se prilagodi, sedimo zajedno bez telefona i razgovaramo. Kvalitetno vreme je ionako cilj.

Koliko spavate?

Idem u krevet oko 22:30, 7 i po sati spavanja. Dovoljno, meni.

Savet za one koji hoće da probaju ranije ustajanje?

Počnite sa 10 minuta pomeranjem, ne odjednom sat vremena. I ne pipate telefon prvih 15 minuta, to je najbitnije pravilo.

Šta ručate u porodici kad je dan pun obaveza? Evo ideja za brzi ručak koje meni spašavaju takve dane. A evo i recepata za zamrzivač koji uvek rade.